Захтев за давање обавезне инструкције установама социјалне заштите ради исплате накнаде трошкова превоза запосленима
МИНИСТАРСТВО ЗА РАД, ЗАПОШЉАВАЊЕ, БОРАЧКА И СОЦИЈАЛНА ПИТАЊА Министар, Немања Старовић Синдикат запослених у здравству и социјалној заштити Србије, као репрезентативни синдикат у...
МИНИСТАРСТВО ЗА РАД, ЗАПОШЉАВАЊЕ, БОРАЧКА И СОЦИЈАЛНА ПИТАЊА
Министар, Немања Старовић
Синдикат запослених у здравству и социјалној заштити Србије, као репрезентативни синдикат у делатности социјалне заштите у Републици Србији, обраћа Вам се са захтевом за давање обавезне инструкције установама социјалне заштите ради исплате накнаде трошкова превоза запосленима.
Наиме, нажалост свих у систему социјалне заштите, а пре свега запослених, постоје установе социјалне заштите које својим (не)чињењем наносе огромну штету како запосленима, тако и самим установама, на начин што већ два месеца не поступају по датом мишљењу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и актуелном судском праксом и не исплаћују запосленима на територији града Београда накнаду трошкова превоза (нпр. Установи Геронтолошки центар Београд).
Своје незаконито поступање правдају чињеницом да мишљење ресорног министарства (које је притом оснивач) није обавезујуће, а да је јавни градски превоз потпуно бесплатан.
Ово међутим, није у складу са донетом пресудом Врховног касационог суда, у којој се између осталог наводи да је сврха права на превоз да запослени не сноси трошкове доласка и одласка са рада и да то право служи запосленима да им се омогући остваривање тог права, тако да превоз буде у фукнцији остваривања радних обавеза запослених.
Суштина права зајемченог чланом 118. став 1. тачка 1) Закона о раду је да се запосленом исплати надокнада за трошкове превоза од места становања до места запослења, ако због раздаљине између тих места запослени те трошкове евидентно има.
Ово законско право запосленима може бити ускраћено само у случају да је послодавац запосленима обезбеио сопствени превоз, што јавни превоз свакако није.
Несхватљиво делује, да пословодство установе социјалне заштите може запосленима ускратити основна права из радног односа гарантована законом и ПКУ за социјалу заштиту и притом непоштовати јасно дато мишљење Министарства за рад у којем се наводи да општим актом и уговором о раду може да се уреди мерило за накнаду трошкова доласка и одласка са рада руководећи се висином последње исплаћене накнаде по овом основу, пре новонастале ситуације везано за бесплатан превоз у граду Београду.
Молимо Вас за хитну реакцију, јер ћемо у супротном бити принуђени да своја права остваримо у судском поступку, чиме ће трошкови установе бити увећани за припадајуће камате, судске и адвокатске трошкове.
Очекујемо да запослени добију своја следовања и за месец јануар и за месец фебруар 2025.године и надаље редовним током.
Председник
др Зоран Савић
